Čekan tramvaj na stanici i prilazi mi Indijac, krene plakat i pokazuje mi nekakve papire s kao njegovon slikon, priča na lošen engleskon o izgubljenoj putovnici i family wait in India. Počne pričat kako je gladan. Kažen mu ja dobro idemo u Mlinar. No, no rice rice, aj dobro da vidin di će me odvest. Ulazimo u taj restoran i već na vratima on meni 5 euros 5 euros. Dođemo do blagajne i ženska šta radi već izbacuje račun daje mi u ruku, ovaj mi se klanja tamo thank you sir i u trenutku nestane u hodniku sa strane, a ova čeka da joj dan pare. Ništa ja se krenen smijat i iden da ću izać kad evo valjda gazde Indijca ide prema meni i dere se you pay chicken fried rice 5 euros, you pay. Kad su skužili da ništa od toga su odustali.
Očito uigrana taktika ko zna koliko su chicken fried riceova naplatili od lokalnih naivaca. Dozirajte empatiju šta drugo da vam kažen
by spliyyo
6 comments
Uigrana taktika debelih žena – nisam ja pojela, prevario me Indijac.
Chosing beggars- nikad im vjerovati
Siromašni ljudi ne prose. Svaka prošnja je prijevara.
Imam susjedu u zgradi, babu koja se gubi. Ona svakom prevarantu i prosjaku otvara vrata i daje novce. Nisam htio komentirati sve dok jednog dana nije ljuto meni zvonila na vrata “zasto ja neotvaram kad prose po zgradi?”
Ja: “nije to sirotinja nego prevaranti koji zarađuju na vašoj dobroj volji”
Ona: “pa šta, činim dobro djelo”
Ja: “nije dobro djelo jer poticete kriminalce i prevarante da se nastavljaju bavit ovime”
Ona: “pa šta, ja se osjecam dobro, daš im i oni odu, sta ti je to problem par eura”
I nema tu smisla se raspravljat. Iza toga je ispisala na latinskom biblijske citate po vanjskom štoku svojih vrata.
Jeftinije si prošao nego da si bio u Mlinaru haha
Pa šta ih ne moš prijavit nekome? Nisu naši sigurno će policija intervenirati kako triba