Recenzija Ikea Markusa

⭐⭐⭐⭐⭐ – 5/5

Uredska stolica je standardna oprema svakog ureda. Ako provodite svoju svakodnevnicu za računalom, trebali biste pridati veliku važnost odabiru ergonomskog uredskog stolca.

Izbor je velik, te se lako izgubiti u praznim obećanjima proizvođača.

Ikea je udomaćeno ime i poznata destinacija za kupnju jeftinog, ali kvalitetnog namještaja. Iako nije prvo odredište na koje bi se zaputili pri odabiru uredske stolice, ima začuđujuće veliku ponudu istih.

​

Predstavljanjem Markusa, Ikea je 2013. godine unijela stanovitu pomutnju u vlastitu ponudu uredskih stolica, zato što ovaj stolac na tržište stiže samo pola godine nakon odličnog modela Malkolm.

U svojih 8 godina postojanja, Markus je postao jedna od najpopularnijih stolica u Hrvatskoj. Premda se, sa cijenom od 999kn, nalazi u višem cjenovnom razredu Ikeine ponude; u usporedbi s ostalim stolcima sličnog cjenovnog ranga, nema mu ravnog.

Zahvaljujući svojoj nadprosječnoj visini, Markus je vjerojatno jedna od najudobnijih stolica za ljude višeg rasta. Iako se po svojim dimenzijama Markus čini glomaznim na papiru, zahvaljujući mrežastom naslonu i općoj jednostavnosti dizajna, prikladan je dio većine moderno uređenih interijera.

Kao i većina Ikeinog namještaja, ovaj stolac je napravljen da bude što izdržljivi, te je rigorozno testiran za uredsku upotrebu i može izdržati godine svakodnevnog korištenja.

​

Moje upoznavanje s Markusom je započelo gotovo slučajno – nakon rasprave na stanovitom Good Game Discord serveru, o suludoj cijeni Herman Millerovog Aeron stolca. Zatim je razgovor nastavljen o raznim drugim uredskim stolicama.

S obzirom da je moj stari Jysk Billum već bio na izdisaju, upitao sam ondašnje stanovništvo koju stolicu preporučuje; zabrinjavajuća većina mi je preporučila Ikeinog Markusa.

Nakon dugotrajnog istraživanja o karakteristikama ove Ikeine stolice i čitanja, usudim se reći, lošije napisanih recenzija od ove, odlučio sam se za kupnju Markusa. Jedini problem je bio taj što je bio rasprodan na Ikeinom webshopu, no to me nije obeshrabrilo. Na njihovoj stranici sam ispunio formu, kako bi me obavijestili kada proizvod opet bude dostupan.

​

​

27 dana sam čekao na povratnu informaciju. Stigla je u obliku SMS poruke – “**Markus je ponovno dostupan na našem webshopu.**” Pohitao sam na svoje računalo i naručio stolicu koja će mi promijeniti život…

​

Par dana poslije, kasno navečer, probudio me zvuk kućnog zvona. Pogledao sam na sat, bilo je 3 sata poslije ponoći. Prilično ustrašen nenadanom posjetom, oprezno sam provirio kroz prozor…nije bilo nikoga.

*Vjerojatno me neka djeca zezaju* – pomislih.

Krenuo sam nazad prema krevetu, no zvonjenje se nastavilo. Ljutito sam zgrabio teleskopsku palicu i izletio kroz ulazna vrata.

​

Preda mnom je stajao čovjek u žuto-plavom kombinezonu. Bio je znatno viši od mene. Kapuljača mu je bila navučena preko glave, a lice skriveno medicinskom maskom. Ulična rasvjeta je obasjavala njegovu neobičnu figuru; glava mu je bila znatno veća od ostatka tijela i nekako, trapezoidnog oblika, ramena su mu bila iznimno uska, a bokovi široki.

*Baš poput stolne lampe* – pomislio sam.

»Jeste vi **[flappytomato]**? « – rekao je dubokim, zvonkim glasom.

»Tko si ti?« – upitao sam.

»Ikein dostavljač« – odgovorio je kratko – »Jeste vi **[flappytomato]**? « – ponovno me upitao.

»D…Da« – glas mi je podrhtavao – »…jesam.«

U tom trenutku je otvorio vrata svog bijelog dostavnog vozila, koje se naizgled, stvorilo niotkuda. Iz njega je izvadio plavu Ikeinu vreću i navukao mi je preko glave. Pokušao sam se izvući, ali je bio daleko snažniji od mene. Ubacio me u kombi, te me zavezao.

Par trenutaka kasnije, vozilo se počelo kretati. Pokušao sam se izbaviti, ali sam bio čvrsto svezan.

*Otet sam…upravo su me oteli…Ikea me otela…* – misli su mi prolazile kroz glavu – *Što će sad biti sa mnom?*

​

Nakon duge vožnje, koja se činila kao da traje cijelu vječnost, vozilo se zaustavilo. Čuo sam otvaranje kliznih vrata i naglo sam izvučen van.

»Molim vas, pustite me« – zavapio sam – »…dat ću vam što god želite…samo me pustite!«

Osjetio sam oštru bol u prsima, zgrabio mi je kapuljaču i počeo me vući po podu. To je trajalo dugo…jako dugo…svakim metrom sam sve više gubio razum. Nastavio sam zapomagati i moliti svog otmičara za milost, ali bezuspješno.

»Imamo velike planove za tebe! « – rekao je svojim dubokim, sad već promuklim glasom.

Kad se napokon zaustavio; skinuo mi je vreću s glave.

Preda mnom su stajala bijela vrata sa crvenim natpisom.

Kad su mi se oči privikle na svijetlost, pročitao sam što piše na njima: “**ZABRANJEN ULAZ NEZAPOSLENIMA**”.

Pogledao sam prema svom otmičaru koji više nije nosio kombinezon…ispred mene je stajalo biće…velika antropomorfna Ikea Kinnahult lampa.

Otvorio je vrata i gurnuo me u prostoriju…ako se takvo što može nazvati prostorijom.

​

​

»Ovo je naš Bog!« – uzviknuo je – »…uskoro i tvoj.«

​

Bio sam okružen jarkim svijetlom i pao sam na pod. Kad sam podigao glavu, vidio sam to…nemoguću stvar…

Koliko god sam ga pokušavao gledati, izmicao mi je u kutku oka…

**͔̰̳͔͙̖͔̤̦͔̦̩̲͖ ̤̰͙̪͖̩̗̼͙̯̠̤ ̲͕̗͖̥̥̣̗̭̖ͅ ̗͚̩͕̬̖ͅͅ ̬̰̮̫̼̳̩͍ͅ ̮̙͎̣̙ ̠̮̱̫̠̪̝̖͚̯̤͇̲̞͇̪̮ ̼͓̗̳͎̞̺͇̣̫̟̳͖ ̯͉͕̰͎͇͚̣̘͙̜ ̪̦̦̮͔̜̣͙͇̬̖̪͓̬ͅͅ ̦͕̺̮̣̻͎̜͇̬̠̯̼ ̭͎̙̖̣̤͚̼͕͉͎̲͍͇ ̻͇͙̼͕͎̬̳̱͔̙͔͎̙̗** **͖͈̰̭̹̹͙̬͈̯̗̺̯ ̮̳̬̱̻͇̠͔̬̫̺̰ ̝̣͚͖̠͎̗̼̼͚ ̰̱͕͉̺̮͓͍͙͉̰ ̞̫̭̮͕̥̼ ̮̣̜͕̹̺͓̯͓͎̹̖ ̫͕͕̜̲̲̳̟͖͉̭̬ͅ**

…drevne zvijeri koje su stvorile dveri naše stvarnosti. Duboke mreže kapaka su me zasljepljivale. Krv raznolikih boja je curila iz njenih mnogih zubi. Razderani nokti obavijeni tirki̵z̸n̶im plamenom su sukljali iz njenih o̵̭͐ṫ̸͖v̵̡̄o̴̥͆r̴̖͂e̷̎ͅn̵͔̔ih kostiju. Bljesak je bio zḁ̷̧̠̼̥̀̍̀g̸̢̥̝̥̤͈̲͐̄̉̄͠ͅḷ̸͇̾͗̈ú̴̡̗͇̼̗̲̟͔͔͑͐̓š̶̡̖͖̙̫̗̌͊̄̕ͅujuć.

Čuo sam jeku u svojoj glavi, njen glas, moj glas, naš glas:

*”Ovo je moj Ikea Markus. Postoji mnoštvo Ikea M̸a̵r̷k̶u̷s̴a̸, ali ovaj je moj.*

*Moj Ikea Ma꙰rkus je moj najbolji prijatelj. On je moj život. Moram savladati sjedenje na njemu, kao što moram ovladati svojim životom.*

*Bez mene, moj Ikea Markus je beskoristan. Bez svog Ikea Markusa, ja sam beskoristan. Moram sjediti na njemu pravaški i časno. Moram sjediti na njemu udobnije nego✦* *što moji neprijatelji u CS:GOu sjede na svojim stolicama dok me pokušavaju nadvladati. M̴o̴r̸a̵m̴ ̸r̵e̶a̵g̷i̵r̴a̴t̷i̵ prije no što oni reagiraju. Ja ću…*

*Moj Ikea Markus i ja znamo što je važno kod ergonomskog sjedenja; to nisu šarene boje, podi௹gnuti bokovi niti ispunjen naslon. Znamo da je važna lumbalna podrška. Mi ćemo prevladati.. ⇭.*

*Moj Ikea Markus je čovjek, kao̸ ̵š̵t̶o̶ ̷s̴am i ja, zato što je on moj život. Stoga, ja ću naučiti sjediti na njemu kao da mi je brat. Naučit ću njegove mane i vrline, njegove dijelove, njegova podešavanja i sklop. Držat ću svog Ikea Markusa čistim i urednim, kao i sebe. Postat ć̵e̷m̶o̴ ̵dio jedan drugog. Mi ć̵e̷m̶o̴ ̵… Ą̵̢̛̛̛̠͕͚̗̪͓̗̣͙̲̩͉̠̞͙̹̼̍̉͆̀͊͑̈̿̂͗͌̀̉̃͆̽͒̓̌͛͛͌̉̐̿̈́͝͝ͅA̴̙̙͐̿͆́̾͗̀̅̇̿͛͛̀͐̓̄͂̅̔̅̀͆̄̚͠͠͝A̸̡̧͖̻͇͇̺͚̮̳̰̓̋͛̍̌͋̇̂̐̏͐̓͛̇̾̐̚͜͝aA̶̜͉͖̾̃̀̈́͒̀̂̓̈́́̇͗͋̇͗̉̀̾̕̚͝aA̵̢̡̛̘͙̩̱̺̤͉̞̲̖͚̞̖̞͇̽̐̽͒́́̄̿̓̂̊̒̒͂̊̈́̎̏̾̇́̐͛̏̾̕͠ͅͅÄ̶̡̧̡̮̹̼̼̱̰̬̝͚́͛̎́̆́̈́́̾̌̑̍̍̽̚A̶̡̛̛̱̫̺̣̣͖̝̜̞̙͇͍̝͚̱̯͕̘̣͉̾̾̀̍̒̽́̑͂̾́̐̒͐͋̏̈̕͜͜͝ͅĄ̸̡̨̧̙̝̲͇̭̻̥͇̲̼̤̰͇͖̱͔̂̑͆̂͛̍A̸̢̨̧͇̰̰̦̹̱̣̰̖̎̒̽͌̍̅͆̇̂̎̈͑̆͂́̕*

*Zaklinjem se pred Bogom. Moj Ikea Markus i⍟ ja smo zaštitnici moje kralježnice. Mi smo zaštitnici mog zdravlja i mog života.*

*I neka bude tako, dok pobjeda ne bude u Ikeinim rukama i sve uredske stolice budu istrijebljene, osim M̸̢͔̩͙̋̈ȃ̵̭̮́̀̌͛̚͠͝r̴̡̡̲̰̮̖̆̋̀̂̉k̸̟͎̟̥͖̓̃̌͋͑͑u̵̞̻̼̎͊̇s̵̼͈̏́̀̚͘a̵̜͊̅͒́̈́̎̄̈́! ̻͕*

*A̸̛̠͙̙̦̲͚͉͗̊̾͗̄̽̌̇̈́͐̊̀͑͋̀̕͜A̸̡̨̞͉̩̮͉̳͓̗̐̌à̸̢̛͕͓̟̲͉̘̼͕̟͍̦̟̳̜̘͑͛̕͝ͅẢ̸̢̨͎͓͓͍̜͍̣͔̩͈̒̔̒̉̂͌̉̈̅̈́͒͘̕͜͝á̸̭̆͊͊à̷̧̛̙͎͚͇͚̘̲͙́̍̾͝ͅͅȃ̴͕͔̭͚̎͒͂̽͜͝a̵̛̦̤͆̄͘͠ͅ”* – nije prestajalo…

…moje noge su se grčile i stapale u jednu…iz tabana su mi izlazili plastični kotačići: “*Ja sam Ikea M̷͔͠a̸̜͊r̴͓̀k̷̹̎û̷̝ś̸̹.̵͍̕.̷̥͂.̵̮̚č̸̜̀o̴̝̍v̴̉͜j̷̱̓ẹ̴̇k̵̤͘.̶̺̀.̷̩͒.̵͔͂m̴̪͑o̷̩͘j̴̱̄ ̶̡̆ živ̴̉͜ot i ja.”*
Leđa su mi se ergonomski oblikovala i ruke pretvorile u udobne gumirane naslone…

…otkotrljali su me nazad i rasklopljenog spremili u kutiju…proklet sam da vječno lutam bespućima sebe i ponavljam riječi:

**”Uredska stolica je standardna oprema svakog ureda…”**

​

View post on imgur.com